FK Hajduk Kula – Ponos ravnice

Najbolji strelac Hajduka svih vremena i sasvim sigurno najpopularniji fudbaler belih ikada.

 

Dejan Osmanović – Osman, Tatko, rođen je u Vranju, 29.01.1973.

 

Fudbalsku karijeru započeo je u matičnom Dinamu. Agilnoj upravi Hajduka, zapao je za oko 1996. godine, kada je i realizovan transfer, onižeg, crnpurastog napadača.

 

Osmanović se brzo nametnuo i izborio za mesto u prvom timu. Bio je to fudbaler fantastičnih sposobnosti. Podjednako dobro je baratao i levom i desnom nogom, izvođenje prekida (svih osim jedanaesteraca) doveo je do perfekcije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tehnika je bila na svetskom nivou. Loptu je prihvatao i kontrolisao sa takvom lakoćom, da su samo radi njega, mnogi prelazili desetine kilometara i gledali utakmice Hajduka. Uprkos relativno niskom rastu, bio je velika opasnost i u skok igri. Osmanovićevom driblingu, niko nije mogao da odoli, tako da bi ga konstantno čuvala dvojica, a neretko i trojica protivničkih igrača.

 

 

Bez sumnje, jedan od trojice najboljih igrača koji su ikada nosili beli dres.

 

Osmanović je u Kuli bio u četiri navrata. Prvi period trajao je od 1996. do 2000. godine. Osmanović je u ovom razdoblju odigrao 97 utakmica i postigao 42 gola. Bio je strelac i jednog gola u kup takmičenju, kao i pobedonosnog gola, u Finskoj, u okviru IT kupa, kada je pred Hajducima pao Turku.

 

 

U sezoni 1998-99. bio je i najbolji strelac Prve savezne lige SRJ, najelitnijeg fudbalskog takmičenja, ondašnje zemlje.

 

 

Pokušao je potom da se dokaže i u španskom fudbalu. Nosio je dres Ekstramadure nekoliko meseci, ali bez većih rezultata, tako da se već 2001. ponovo obreo u Ponosu ravnice.

 

U sezoni 2001/02. postigao je čak 25 golova na 24 prvenstvene utakmice, što je rekord koji niko u Hajduku nije oborio! U istoj sezoni postigao je i 2 gola u nacionalnom kupu.

U ovom periodu, Osman postaje i kapiten Hajduka.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A u ovom periodu postaje i reprezentativac Jugoslavije, za koju je odigrao 4 meča i postigao jedan pogodak.

 

Iste godine odlazi na južnoamerički kontinent. Zaigrao je za renomirani brazilski klub Vitoriju, bio standardan na deset utakmica, postigao dva gola, ali srce ga je ponovo vuklo za Kulu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U trećem navratu, od 2002. do 2004. godine, Tatko na fudbal na 25 prvenstvenih utakmica postiže 6 golova.

 

Nakon sukoba sa tadašnjim šefom struke Miloljubom Ostojićem, odlazi na kratko u Banatski Dvor, gde pruža odlične partije. Nakon promene na klupi, operativci Hajduka ga vraćaju u Kulu i on po četvrti put nosi dres Hajduka i to u periodu 2005- 2007. kada je na 43 utakmice postigao 18 golova i upisao 19 asistencija. Postigao je u ovom razdoblju i 2  pogotka u nacionalnom kup takmičenju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon ovog perioda, Dejan Osmanović i definitivno napušta Hajduk. Nosio je do kraja karijere dres Bežanije, Smedereva, Banata i u svakom od ovih superligaša ostavio neizbrisiv trag.

 

U poznim godinama, i dalje se bavio svojom velikom ljubavlju fudbalom, u nižerazrednim ekipama iz Vranja i okoline.

 

Dejan Osmanović postigao je ukupno 96 golova za Hajduk na zvaničnim utakmicama. Neretko je i sam umeo da savlada rivala. Nikada neće biti zaboravljena njegova simultanka protiv Smedereva kada je postigao 4 pogotka i asistirao kod petog.

 

Nosio je i kapitensku traku Hajduka, bio hvaljen, slavljen i poštovan. U srcima Hajdukovih navijača do dana današnjeg, ostavio je neizbrisiv trag.

 

Jedan je Osmanović Dejan! Ostaće upisano, dok je Hajduka.

 

Osmanovićev učinak u Hajduku:

 

Prvenstvo	91 gol
Kup	4 gola
Evropa	1 gol
Ukupno	96 golova
Asistencija	49 (ukupno upisanih)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Urednik