Ekskluzivni intervju za naš sajt dao je Avram Grant, bivši menadžer Čelzija, Portsmuta, Vest Hema, selektor Izraela. Veliko ime izraelskog i evropskog fudbala.
Gostovanje Partizana u Kuli, iskoristili smo da obavimo razgovor sa aktuelnim šefom struke beogradskog superligaša.
Gospodin Avram Grant, najznačajnije ime u izraelskom fudbalu, ostavio je traga i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Sa selekcijom Izraela je kao najmlađi selektor u teškoj grupi, umalo uspeo da se plasira na svetski šampionat, iako Svetoj zemlji niko nije davao ozbiljnije šanse.
Uspeo je da igra finale FA kupa sa Portsmutom, uprkos izuzetno nezavidnoj finansijskoj situaciji „Pompejaca“ u toj sezoni. Sa Vest Hemom je ostvario istorijski trijumf nad Mančester Junajtedom (4:0), dok je vodivši Čelzi uspeo da stigne do finala Lige šampiona!
U Moskvi je Granta od „ušatog pehara“, delio samo jedan, sada već pomalo epski jedanaesterac kapitena Terija.
Sasvim sigurno, jedno od najznačajnijih fudbalskih imena, koje je posetilo naš stadion i steklo, pozitivne utiske o Ponosu ravnice.
Razgovor vodio gl. urednik Predrag Rajić
Juče London – danas Kula, juče finale Lige šampiona, danas redovno kolo Jelen super lige.
– Ah, ne može život uvek biti Liga Šampiona.
Mnogo je Kula na putu do Londona, velikih izazova do elite. Upravo tako i shvatam posao u Srbiji, kao jedan veliki izazov. Svako traži svoje mesto pod Suncem, verujem da su klubovi u kojima sam radio, baš kao i Partizan uvek veliki izazov našim protivnicima. Ljudi ovde vrlo strastveno doživljavaju fudbal, unose puno emocija i to je lepo.
Motiviše vas takva atmosfera. Primećujem da protivnički igrači skaču sa klupe samo kada stvore šansu protiv mog kluba, dakle svi žele da nas pobede. I to je pritisak sa kojim se morate nositi ako mislite da se bavite fudbalom. Zanimljivije je tako,to je draž koja vas i uvodi u ovaj posao, koja vas drži u njemu i koju ćete naći u retko kojoj drugoj delatnosti.
Naravno, velika je razlika između Srbije i Britanije. U načinu života, društvenim okolnostima, uslovima, navikama, običajima. I jedna i druga sredina imaju svoje specifičnosti, prednosti i mane. Ipak, zajednička im je ljubav prema fudbalu
Da li je neki fudbaler Hajduka ostavio poseban utisak na vas?
– Iskreno, više sam bio koncentrisan na sopstvene igrače, kao i svaki trener, tako da nisam uspeo da zapazim baš sve detalje u Hajduku. No, mogu reći da imate nekolicinu veoma interesantnih igrača. Igrali ste odlično, taktički zrelo, nismo uspeli da stvorimo priliku do prvog gola i isključenja domaćeg defanzivca. I posle toga ste nam dobro parirali, uprkos čoveku manje u polju. Hajduk je taktički zrela ekipa, sa dobrom postavkom.
Srbija nije Engleska, uslovi su na bitno nižem nivou.
– Ne bih više o tome govorio. Evo, poslednji put ću reći da bi ljudi koji vode klubove trebali da izdvoje više sredstava za održavanje terena, nisu to velika sredstva, a od vitalnog su značaju. Ljudi dolaze da bi videli tehnički doteran fudbal, a to ne možete ostvariti ukoliko nemate uslove. Teren na Hajdukovom stadionu je svakako bolji nego li onaj koji sam video na Karaburmi i u Novom Pazaru i čestitam vam na tome, i drugi mogu naučiti od vas da to i nije tako teško. No, kao što rekoh, neću više o uslovima, nisam neko ko traži alibi i ispravlja ono što nije do njega.
Atmosfera na Hajdukovom stadionu je bila porodična, publika mirna, a tribine pune. Dajete li prednost ovakvoj ili karnevalskoj slici?
– Atmosfera je bila za svaku pohvalu. Odlično popunjene tribine stadiona koji me po obliku podseća na one koje imamo „na ostrvu“. Nije bilo niti jednog incidenta, što je svakako odraz dobre organizacije i visokog stepena navijačke kulture. Naravno, situacija na engleskim tribinama je daleko žustrija, usijanija. To je dakako zanimljivije za gledati i u tome učestvovati, ali znate i sami kakve smo sve probleme imali dok nismo iskorenili huliganizam, odnosno sveli ga na podnošljive mere. Ljudi ovde vole fudbal, strastveno prate svoje klubove, to je moje duboko ubeđenje nakon ova dva meseca, koliko živim u Srbiji.
Hajduk je klub skromnog budžeta u odnosu na one u kojima ste poslednjih godina radili. Imate li neki savet za rukovodstvo belih?
– Poenta uspeha nije u velikim sredstvima koja vam stoje na raspolaganju i vi ih uludo trošite. Inteligentni ljudi uspeh postižu tako što koriste ona sredstva koja im stoje na raspolaganju, na najbolji mogući način, to se zove dobro upravljanje, dobro ekonomisanje. Englezi imaju izreku – „Ukoliko imaš puno jabuka, napravi pitu od jabuka“, neka to bude i moj savet Hajduku.
Ipak, sudeći po onome što sam video ovde, radi se o jednom simpatičnom, dobro organizovanom i uređenom klubu. Imate hrabre igrače koji poseduju fudbalsko znanje, što znači da imate i dobre učitelje. Dakle, siguran sam da oni koji vode ovaj klub, dobro znaju šta znači pravilno korišćenje resursa i ja vam želim puno uspeha i sreće u daljem radu.
Kao i mi vama, mister Avrame.