FK Hajduk Kula | Sportski Zurnal Fudbal Vesti

Istorijat  priredio

Predrag  Rajić

————————————————————————————————–

Hajduk u ovom periodu mnogo, pored igračkog kadra i organizacije unutar kluba, ulaže i u infrastrukturu. Tako, 1992.  godine završavaju se radovi na izgradnji prelepog sportskog objekta,  jednog od najmodernijih, najfunkcionalnijih ali i najlepših stadiona u zemlji. Početak rata omeo je njegovo potpuno dovršavanje i natkrivanje.

Stadion je napravljen zahvaljujući uspešnim marketinškim potezima, bez dinara sopstvenog kapitala i uz skromnu pomoć grada. Montažni elementi nabavljeni su u Sloveniji a projektant bio je arhitekta Miodrag Rakočević. Hajduk od ulaska u elitu, istu nije napuštao, što ga svrstava u red pet najuspešnijih srpskih fudbalskih klubova u poslednje dve decenije.

Pre  izgradnje  stadiona,  na   datom  mestu  se  nalazio  FK Hajduk Kula  teren   sa  montažnim  tribinama.  Preteča  stadiona,  izgrađena  je  jednim   delom  na  prostoru  kulske   sinagoge,  srušene  u  Drugom  svetskom  ratu.

Iako je ovaj uspeh deo rada čitavih generacija i desetina igrača, upravnika, hiljada navijača, pomenućemo samo neke. One koji su činili okosnicu elitnog Hajduka, početkom devedesetih godina.M. Šćepanović, D. Damjanović, D. Grujić, Z. Sabo, N. Vezmar, Z. Popadić, R. Delić, D. Krčmar, Z. Malivuk, B. Šćepanović, G. Karanović, M. Radulović, J.Gajić, A. Smiljanić, D. Počuča,S. Delić, M. Grgurović, N. Gagić, R. Vuković, N. Marčić, Z. Mijović, jedna od klupskih legendi Niša Saveljić, te trener Milorad Sekulović i njegov pomoćnik M. Bogdanović.Svakako velike zasluge za ovaj uspon Hajduka, koji traje i danas nose i čelnici kluba, u prvom redu Radoman Vasović (predsednik kluba), Radomir Čurović (kasnije direktor),  Zoran Simunović(direktor) i dr.U ovom periodu klub počinje da sponzoriše kulska kompanija Rodić MB (od  1992.  godine).Hajduk tada svom starom nazivu pridodaje i ime kompanije, pa tako nastaje FK Hajduk Rodić MB – Kula.Hajduk je nakon sloma komunizma, promenio i grb. Umesto dotadašnjeg „tipskog simbola“ uz obaveznu petokraku,  Kuljani su načinili novi.  Na grbu je očigledna aluzija na  grad Kulu,   koja  se  krije u obliku štita,  dok je u centar tadašnjeg simbola postavljen gepard. Gepard  je sveta životinja  južnoafričkog Zulu plemena, poznatog po izvanrednim ratničkim sposobnostima i svom kralju – Šaka Zuluu, kog su britanski istoričari nazivali Napoleonom Afrike. Baš ovaj simbol izabran je na zahtev tadašnje Hajdukove navijačke grupe „Zulu iz Kulu“, koja je postojala od 1989. pa sve do 1998. kada počinje da slabi i postepeno se gasi.  „Zulovci“ su u tom periodu važili za jednu od najopasnijih i najorganizovanijih huliganskih grupa u Srbiji, poznatih po brojnim incidentima. Takođe, ne treba zaboraviti ni one pozitivne strane njihovog rada, poput fanatične odanosti Hajduku, praćenja i po najudaljenijim gostujućim terenima, odlične brojnosti i gromolasne podrške, često začinjene prelepim koreografijama.

Da je Hajduk klub u kom se ne misli samo na rezultate i lične uspehe već i na ljudskost i rodoljublje dokazale su mnoge generacije ovog kolektiva. Pomažući klubove iz sopstvene opštine, ali i cele Bačke, neretko ih spašavajući i gašenja.

Svakako najtragičnija ličnost našeg kluba, u toku nesrećnog raspada bivše SFR Jugoslavije je Siniša Peulić prvotimac koji je klub pojačao iz banjalučkog Borca.  Na ratištu u Republici Srpskoj, ovaj član Hajduka je poginuo u leto 1995. godine.

FKHajduk je pored humanitarne pomoći koju je neretko slao, načinio 13. 10. 1994. godine gest vredan divljenja. Celokupna uprava, stručni štab, igrači, otišli su u Banja Luku, danas prestonicu Republike Srpske  i sa domaćim Borcem na prepunom gradskom stadionu, odigrali prijateljski, zapravo bratski meč. Pored dobre volje, gradu pod opsadom Hajduci su poklonili i osnovne potrepštine koje su im nedostajale.

Takođe, u toku bombardovanja 1999. godine Hajduci su se potrudili da olakšaju te teške dane, šest puta bombardovanoj Kuli. Tako su organizovane prijateljske utakmice sa novosadskom Vojvodinom i drugim klubovima, uprkos stalnoj vazdušnoj opasnosti.

Kulska ambicioznost ponovo je došla do izražaja 1997. godine. Iako su mediji klubu predviđali borbu za opstanak, na petogodišnjicu elite igrači su ostvarili najviši plasman u istoriji. PredvođeniMiroslavom Vukašinovićem, Kuljani su zauzeli četvrto mesto i obezbedili izlazak u Evropu,  u  Intertoto kup.
Hajduk se u IT kupu našao u grupi sa Halmštadom iz Švedske,Lomelom iz Belgije, Turkuom iz Finske i Kongsvingerom iz Norveške. Zbog samo jedne prečke, a ne pogotka, Kuljani se nisu plasirali u samu završnicu ovog takmičenja.

21. 06. 1997. godine, Kula: Hajduk Rodić MB – Halmštad 0:1 (0:0)

Hajduci se nisu snašli protiv tadašnjeg lidera švedskog prvenstva koji je nastupio u punoj takmičarskoj formi, a predvodio ga je sada već za čitav fudbalski svet legendar Frederik Ljunberg. Treba napomenuti da je neposredno pre jedinog pogotka, čuvar kulskog gola Radulović, odbranio i jedanaesterac Andersonu.

29. 06. 1997. godine, Turun Paloseura (Finska):

Turku – Hajduk Rodić MB 1:2 (1:0)
Uprkos ranom vođstvu domaće ekipe već u drugom minutu, Hajduci su izvanrednom realizacijom i požrtvovanošću uspeli da preokrenu rezultat u finišu meča, te golovima Karanovića i Osmanovića stignu do prve pobede na međunarodnoj sceni.

12. 07. 1997. godine, Kula: Hajduk Rodić MB – Kongsvinger 2:0 (1:0)

Odličnom igrom pred više od 6000 gledalaca, koliko ih je bilo i protiv švedskog tima, Norvežani su nadigrani i ubedljivo poraženi. Egzekutori su bili Puhalak i Markoski.

19.07.1997. godine, Lomel (Belgija): Lomel – Hajduk Rodić MB 3:2 (0:1)

Borbenost Kuljana nije nagrađena u Belgiji. Kuljani su došli u vođstvo golom Puhalaka, vratili se remiju nakon belgijskog preokreta pogotkom Kulića, propustili nekoliko kolosalnih šansi i primljenim golom u finišu, završili svoje učešće.

Halmštad 10 bodova, Lomel 6 bodova, Hajduk Rodić MB 6 bodova, Turku 4 boda, Kongsvinger 1 bod

Narednih godina Hajduk se uglavnom zadovoljavao mestom u sredini tabele. U nimalo lagodnoj konkurenciji, Kuljani su uvek sa više ili manje napora uspevali u nameri da očuvaju elitni status.

Uporedo sa održavanjem ugleda na fudbalskom terenu, ulagalo se i u infrastrukturu. Pored glavnog objekta SPC Hajduka ulagalo se i u pomoćne terene na Vašarištu, koji su postali vlasništvo kluba.

Kuljani su u ovom periodu dobili i svoju zvaničnu filijalu – Lipar MB, klub iz istoimenog mesta u kulskoj opštini. U tom trenutku samo je još Partizan u Prvoj saveznoj ligi imao svoj „klub u klubu“.

Stigli su beli tih godina da izuzetno namuče i najprotežiranije klubove ove zemlje. Ne samo da su više puta remizirali protiv Partizana i Crvene zvezde, kako na svom tako i protivničkom bunjištu već su znali i da načine podvig.

Kula, tih godina dobija i svog prvog olimpijca. Golman našeg kluba, reprezentativac Nikola Milojević, heroj mlade reprezentacije koja je 2004.  godine osvojila srebrnu medalju na evropskom prvenstvu, predstavljao je našu domovinu na Olimpijskim  igrama  u  Atini.

Godine 2005. dolazi do promena u kulskom ponosu. Menja se rukovodstvo a klupski generalni sponzor kompanija Rodić MB, postaje samo donator. Suočeni sa situacijom u kojoj je i opstanak kluba u surovim vodama visio o koncu Kuljani prave radikalne rezove. U iščekivanju privatizacije steže se kaiš, podmiruju se samo osnovne infrastrukturalne potrebe, a sav novac ulaže u igrački kadar.

Filijala kluba POFK Hajduk će se ipak, zbog velikih izdataka, fuzionisati sa Radničkim iz Sombora, koji je Hajduk na taj način spasio selidbe u drugu vojvođansku ligu.

Velikim radom, te mudro iskorišćenim novčanim sredstvima Hajduk u sezoni 2005/06.godine ostvaruje najveći uspeh u svojoj istoriji, plasman u kup UEFA. Hajduk se te godine plasirao na četvrto mesto poslednje sezone zajedničkog prvenstva  Srbije  i  Crne  Gore, sa samo bodom zaostatka iza trećeplasiranog  Voždovca, koji je odustao od Evrope. Žreb je u drugom kolu pretkvalifikacija Hajduku je dodelio renomirani, sofijski  CSKA, koji je samo sezonu ranije palio i žario najpoznatijim  evropskim terenima. Pravila UEFA–e, nisu dozvolila Hajduku da utakmicu odigra na Gradskom stadionu. Hajduk je ispao nakon dva remija, u Sofiji 0:0 i na neutralnom terenu u Beogradu 1:1, zbog pravila o važenju gola u gostima i to nakon produžetaka primivši gol u 120. minutu (pogodak Tunčeva). Strelac za oficijelnog domaćina na tom meču, bio je Stančić u 104. minutu utakmice.

Ovo nije pokolebalo Hajduk koji je i sledeće sezone uspeo da izbori peto mesto i plasman na evro scenu. Hajduk je prethodno preuzeo Žarko Soldo. U toj sezoni 2006/07. godine Hajduk je stigao i da nanese potpunu rezultatsku katastrofu  Partizanu  rezultatom 3:0. Strelci su bili dva puta Milan Perić i jednom  Ljubomir Fejsa, za kog će upravo Partizan  2008.  godine izdvojiti najveću sumu novca za jednog domaćeg igrača u istoriji dotičnog kluba.

Kuljani su se tako deset godina kasnije ponovo našli  u  Intertoto  kupu. Takmičenju koje je izmenilo pravila i polako išlo ka gašenju. No, osvajači Intertoto  kupa (ukupno devet) imali su pravo učešća u kupu UEFA, što je svakako bio veliki motiv.

Hajduk je u prvom kolu bio slobodan, da bi se u narednoj rundi susreo sa slovenačkim Mariborom. 

Slovenci su samo godinu dana ranije u kupu UEFA uspeli da pobedom u Španiji eliminišu Viljareal, dok ih je srpski šampion Partizan uspeo savladati ukupno minimalnim rezultatom, nakon velike borbe. Iako je u prvoj utakmici poražen – 2:0 (Radanović nije iskoristio jedanaesterac), Hajduk se blistavom pobedom u revanšu, na neutralnom beogradskom terenu,  sa velikih 5:0 plasirao dalje.

Strelci za ovu herojsku pobedu bili su Komazec (dva puta), Perić, Vasiljević, Radanović.

 Tim koji je ponizio Maribor

U finalu Ponos ravnice je igrao sa matičnim klubom Žoze Murinja i  devetostrukim osvajačem IT kupa, portugalskom Leiriom.

Nakon  pobede na neutralnom terenu u Beogradu od  1:0 (strelac Perić),Hajduk odlazi u Portugaliju,  gde biva poražen 4:1 nakon produžetaka, iako je do 94. minuta imao rezultat koji ga je vodio do trofeja i takmičenja u kupu UEFA.Beli su ovaj meč završili sa dva igrača manje, primili presudan pogodak iz sumnjivog jedanaesterca, a gol za naš tim postigao je kapiten Bogić.

Potom slede tri teške godine, u kojima se Hajduk grčevito bori za opstanak, zahvaljujući namnoženim dugovima odlazi i u stečaj,  dok su omladinska škola i  infrastruktura  kompletno devastirani. Poseta je od oko 3000 koliko je iznosila u proseku desetak godina ranije, spala na oko 400 po utakmici. Uz klub su ostali samo najverniji i najodaniji navijači.

Ipak, kao po pravilu, klub se podigao iz pepela, 2011. godine dolazi do nove promene u upravljačkoj strukturi, na mesto predsednika dolazi Zoran Osmajić čime je sprečeno gašenje ovog sportskog kolektiva i stvoren osnov za ponovno građenje uspešnog kluba.

————————————————————————————————————————————————

Hajduk sledi svoj ciklus i sigurno je da su potrebne veoma moćne tamne sile, da bi ga izbrisale sa mape postojanja.
Hajduci se kada je najteže i kada ih već svi prežale,  kada se viri čini predubokim, a lavirint bezizlaznim,  nekako uvek povedu za onom Danteovom.

Pogledali su u nebo i počeli se uspinjati. Visoko,  ka zvezdama. 

Autor je priredio istorijat,  rukovodeći se klupskom i opštinskom  sportskom  arhivom,  izvorima  pokrajinskih  i  republičkih  fudbalskih  organizacija  i  saveza,  kulskih  crkvenih  opština,   zvaničnim  istorijatima  drugih  klubova,  sportskim  feljtonima  i  medijskim  hronikama,   delima  i  zaveštanjima  podunavskih  Nemaca  i  njihovih  potomaka,  materijalima  pok.  Franca  Blanca,  pok. prof. Milivoja Milovića, pok. prof.  Radivoja Ačanskog,  kao i usmenih  izjava savremenika  i  drugih  tragova.